Otkrivamo porijeklo tečne vatre: Šta je lava i kako zapravo nastaje

0

U čemu je, zapravo, razlika između magme i lave? Zbog čega se tečna, usijana masa pojavljuje na Zemljinoj površini?

Najprije je važno razgraničiti šta geolozi nazivaju magmom, a šta lavom.

Naime, unutrašnjost naše planete je, najblaže rečeno, vrela. Mi živimo na hladnoj kori planete, ali kada bismo „zaronili“ u njenu unutrašnjost, osjetili bismo sve višu i višu temperaturu. Iako je mantl, omogač Zemljinog jezgra, u čvrstom stanju, između mantla i kore nalaze se „džepovi“ istopljenih stena. S obzirom na to da je istopljena stijena manje gustine od mantla, ona se lako probija kroz naprsline u Zemljinoj kori.

Magma je istopljena stena koja se nalazi ispod kore naše planete, a nakuplja se u podzemnim „prostorijama“ ispod vulkana. Kada se stvore uslovi za erupciju, ona se izbacuje na površinu Zemlje, a njena temperatura iznosi između 700 i 1300 stepeni Celzijusovih.

Kada izađe na površinu planete, magma postaje lava.  U zavisnosti od gustine, razlikuje se više vrsta lave. „Najtanja“ lava može se slivati kilometrima niz nagib vulkana, dok onu gušću vulkani izbacuju silovito.

Nova studija otkriva da je aktivnost vulkana na našoj planeti zaslužna za stvaranje vazduha bogatog kiseonikom…

Život kakav znamo danas postoji na Zemlji zbog promena u vulkanskoj magmi koja se dogodila pre 2.5 milijarde godina, tvrdi tim geologa.

Kiseonik trenutno čini 21 odsto atmosfere. Ali tokom prve polovine Zemljinog postojanja, u vazduhu gotovo da ga uopšte nije bilo – kada bi ljudi mogli da se vrate kroz vreme u to doba, bila bi im potrebna odela za astronaute da bi preživeli.

Misteriozno, organizmi poput plavo-zelenih algi – koje proizvode kiseonik putem fotosinteze – postojale su nekoliko stotina miliona godina pre nego što je kiseonik obogatio vazduh planete tokom perioda Velike oksidacije. Sada, nova ispitivanja obavljena na oko 70.000 uzoraka stena iz celog sveta, mogu da reše misteriju ovog kašnjenja u “punjenju” atmosfere kiseonikom.

Ovi uzorci pokazuju dramatičnu promenu u sastavu magme koja se dogodila krajem Arheja – geološkog perioda koji prethodi Proterozoiku i obuhvata razdoblje od pre 4 do pre 2.5 milijarde godina.

“Ovo je zapravo nešto što smo na izvestan način i očekivali”, rekao je koautor studije C. Brenhin Keler sa Univerziteta Prinston. Razlog je u tome što otkriće sugeriše i da se magma tokom Arheja formirala na mnogo većim dubinama nego u bilo kom periodu posle toga.

Keler i njegov kolega sa Prinstona Bler Šoen, pretpostavljaju da je promena u tome gde se magma formira pokrenula različite hemijske procese koji se mogu opaziti na primercima stena. Ova dva naučnika pretpostavljaju da je jedan od tih procesa izmenio i stanje gvožđa iz dvovalentnog u trovalentno – koje na drugačiji način reaguje sa kiseonikom.

Dok su vulkani proizvodili magmu sa dvovalentnim gvožđem, emitovani su gasovi koji bukvalno usisavaju kiseonik u sebe, kaže Keler.

Nasuprot tome, kada se u sastavu magme našlo trovalentno gvožđe, gasovi su počeli da usisavaju daleko manje kiseonika i fotosinteza je počela polako da obogaćuje vazduh ovim elementom dragocenim za život.

Vilijam Vajt sa Univerziteta Kornel koji je uradio recenziju studije, iako sam nije učestovao u istraživanju, napominje da su se novootkrivene promene u sastavu magme dogodile okvirno u isto vreme kada je došlo i do povećanja koncentracije kiseonika.

“Pretpostavljam da se ne radi o slučajnosti”, rekao je on, sugerišući da su zaključci studije vrlo verovatno ispravni.

Nekih dve milijarde godina kasnije, vazduh bogat kiseonikom omogućio je pojavu i razvoj životinja na Zemlji. Osim toga, obilje kiseonika omogućilo je stvaranje zaštitnog ozonskog omotača, koje čuva život na površini od štetnog sunčevog zračenja.

Tekst smo prenijeli sa portala Nationalgeographic.rs

Komentari su onemogućeni.